Šta Je Podcast?

podkast studio, sto sa dva mikrofona i slušalicama
N with sound waves and audio cord, Nootka Sound logo

Pripremio Nemanja Koljaja

g

Saznajte Više

 

Jednostavno rečeno, podcast je epizodično formatiran glasovni sadržaj koji se bavi određenom tematikom. Sama reč podcast nastala je spajanjem reči iPod i Broadcasting. Uglavnom se snima u audio formatu, ali ima ga i u video formi. Glavna prednost podkasta kao medijuma jeste njegova pristupačnost, jer može da se konzumira preko raznih uređaja, od telefona do računara, ali i u svim situacijama – u autu, na poslu, dok vežbate itd. Jedini preduslov jeste pristup internetu, jer kao i većina stvari danas, podcasti se distribuiraju isključivo u digitalnim izdanjima preko streaming platformi (iTunes, Spotify, Google Podcasts…).

Kako je formatiran podcast?

U suštini, jedna podcast epizoda se sastoji od uvodne špice (intro-a), intervjua (iliti glavnog sadržaja) i završne špice (outro-a). Tu se još mogu čuti neke dodatne stvari, kao što su poruke sponzora ili neki slični reklamni sadržaji i oni nose nazive prema poziciji (minutaži) u kojoj se nalaze u epizodi. Tako na primer imamo pre-rolls ili mid-rolls (reklame pre početka epizode i u toku epizode) i ono što je bitno jeste da cena postavljanja reklama varira u odnosu na njihovu poziciju (mid-rolls reklame se uglavnom najviše plaćaju).

Dakle, rekli smo da se podcast bavi određenom temom, npr. grafičkim dizajnom, ekonomijom ili nekim sportom. Veoma je bitno kada se započinje epizoda da se unapred zna tema o kojoj će se pričati. Prema toj temi i ciljnoj grupi vaše publike određuje se niz stvari, kao što su: dužina epizode, intro/outro muzika, itd. 

Glavni deo podcasta se sastoji od intervjua, koji je dijalog između voditelja i gosta, mada u nekim slučajevima može biti i monolog, odnosno da se voditelj kroz naraciju bavi temom podcasta. Voditelj (Host) je glavna zvezda podcasting sveta i on mora da bude jako dobro upoznat sa tematikom koja se obrađuje, kao i da bude prezentabilan u onom radijskom smislu. Zamislite idealnog podcast voditelja kao spoj radio voditelja i istraživačkog novinara. Jako je bitno da voditelj ume da istraži kako nove tehnologije vezane za temu serijala, tako i profesionalnu istoriju svakog svog gosta. Ovo je važno zato što je voditelj taj koji postavlja pitanja, nebitno da li se pitanja pripremaju unapred ili improvizuju u toku razgovora. Neki podcasti imaju jednog voditelja koji snima svaku epizodu, neki pak imaju više, koji ili zajedno intervjuišu goste ili jedan snima jedan deo epizoda, a drugi drugi deo, itd. I broj voditelja takođe zavisi od oblasti kojom se bavi vaš podcast i šta je vaš cilj. Na primer, za komične situacije je odlično da budu makar dva voditelja, jer se na taj način intenzivnije ispoljava humor kroz njihovu interakciju.

Što se tiče gosta, gost treba da bude stručnjak za tematiku kojom se bavi podcast epizoda i njegov posao je da odgovara na pitanja voditelja. Dakle, rekli smo da glavnu ulogu ima voditelj i od njega prvenstveno zavisi koliko je interesanta epizoda i koliko se uspešno šalje poruka publici, što je zapravo cilj podcastinga. Poslati poruku u svet.

Uvodna i Završna špica se sastoje od muzike i naracije odnosno voiceovera koji ide preko muzike. Muzika je uglavnom ista i za intro i za outro, ali ne mora da bude. U uvodnoj špici se obično naglasi naziv podcast epizode, kao i ime voditelja, ali može se nešto kratko reći i o samom podcastu i čime se bavi. U završnoj špici, naracija se koristi da se zahvali slušaocima i da ih podstakne da se pretplate i da zaprate podcast. Naraciju za završnu špicu uglavnom snima voditelj, dok za uvodnu špicu nije neobično da se unajmi neki profesionalni voice-over artist koji će pročitati unapred napisan scenario. Ono što je veoma bitno, jeste izbor muzike koja je u pozadini tokom naracije. Ona i te kako utiče na stil i kvalitet serijala i mora da bude u skladu sa tematikom koja se obrađuje. Generalno, uvodna špica je veoma važna i ona je prva stvar koju vaši slušaoci čuju, dakle od nje maltene zavisi hoće li se slušaoci zainteresovati i ostati uz vaš podcast ili će pronaći to što im treba na nekom drugom mestu.

Koja je svrha podcasta?

Pa svrha je, kao što smo već napisali da se pošalje neka poruka nekom slušaocu bilo gde u svetu. Poruka, naravno zavisi od vas, ali ono što je bitno jeste da razumete kolika je zapravo moć podcasta kao medijuma. Zbog svojih karakteristika, odličan je marketinški alat. Ako vam je potrebno da reklamirate svoju firmu ili npr. da se približite svojim korisnicima, podcast je idealan alat za to. U ovom slučaju, marketing igra veliku ulogu i veoma je važno napraviti dobru strategiju i odrediti pouzdanu ciljnu grupu, na osnovu koje se pravi plan serijala.

Jos jedan važan aspekt podcasta jeste edukativni aspekt. Kroz njega je veoma lako da se slušaoci upoznaju sa nekom temom, nebitno da li su početnici u toj branši ili eksperti koji traže da prodube svoje znanje. Cela ljudska istorija i kultura se u početku prenosila usmenim putem i u tom smislu, podcast nas vraća na korene našeg društva. Uz moderne tehnologije, takav pristup razmeni informacija ogleda se u malom, prenosivom formatu kao sto je podcast. Zahvaljujući dijalogu i međusobnoj razmeni mišljenja između vrhunskih poznavalaca jedne oblasti, podcast je postao idealan za masovno širenje znanja bez ikakvog troška po slušaoca. Osim vremena naravno, jer slušanje jedne epizode se lako pretvori u pet ili šest…

Jednostavno rečeno, jedan od ciljeva podcasta, može biti da povećate prodaju ili npr. da napravite takozvani community, odnosno zajednicu vaših korisnika. S tim u vezi, zapravo nije bitno koji imate cilj, ali ono što je i te kako bitno jeste da je vaš cilj jasan, koncizan i direktan. Veoma je bitno da je poruka jasna. A podcast je samo alat da se ta poruka uspešno pošalje i stigne na adresu.

Ako hoćete da započnete vaš podcast, ali ne znate šta vam je sve potrebno, slobodno poslušajte naš podcast – The Nootka Sound Podcast. Podcast je na engleskom jeziku i prvih nekoliko epizoda je posvećeno tehničkim stvarima koje su vam potrebne da započnete podcast i pokriva sve od mikrofona do softvera koji su vam potrebni. Ukoliko, pak, niste u prilici da poslušate naš podcast, u nastavku teksta možete pročitati ukratko o ključnim stvarima koje su vam potrebne ako se odlučite da snimate svoj podcast. Ukoliko imate neka pitanja ili vam nešto nije jasno u toku slušanja našeg podcasta ili čitanja ovog teksta, slobodno pišite na info@nootkasound.online.

Ukoliko ste, pak, zainteresovani za naše usluge, pišite na nemanja@nootkasound.online i kontaktiraćemo vas u najkraćem mogućem roku.

Četiri stvari koje su ključne kada hoćete da pokrenete svoj podcast

1. Mikrofon

Prva ključna stvar kada pokrećete svoj podcast svakako je mikrofon. Sigurno znate kako izleda mikrofon, ali ono što je bitno da se naglasi jeste da je mikrofon transduktor, odnosno uređaj koji pretvara zvučne talase u električni signal. Postoje više različitih tipova mikrofona, ali oni koji su bitni za podcasting svet jesu dinamički i kondenzatorski mikrofoni. Da ne ulazimo u teoriju kako oni funkcionišu, postoji nekoliko bitnih razlika između ova dva tipa mikrofona.

Prva bitna razlika jeste u njihovim zvučnim karakteristikama. Kondenzatorski mikrofoni imaju veći frekvencijski opseg, posebno u gornjem spektru (od, recimo,  8 kHz pa nadalje), što utiče da imaju puniji i bogatiji ton i generalno lepše zvuče (uslovno rečeno), zbog čega im je glavna namena u studijima, a najviše dolaze do izražaja kod snimanja ,,osetljivih” instrumenata npr. violine ili harfe, koje imaju dosta informacija u tom višem frekvencijskom opsegu. Jedna od mana kod ovakvih mikrofona jeste što su dosta osetljivi i što pokupe mnogo više od onoga što je ispred njih, kao na primer buku/šum ili čak i saobraćaj koji se čuje u sobi. Zbog toga se uglavnom koriste u strogo kontrolisanim uslovima, odnosno akustički tretiranim prostorima, kao što je studio za snimanje. Sa druge strane, dinamički mikrofoni su mnogo izdržljiviji, odlično su građeni, laki su za korišćenje, skupljaju samo zvuk koji je direktno ispred, ali imaju i ograničeniji frekvencijski opseg. Ovo nema puno uticaja na podkastere, jer ljudski glas generalno nema puno informacija u visokom frekvencijskom spektru. Finalna razlika između ove dve vrste mikrofona – koja je i te kako bitna, jeste njihova cena. Dinamički su uglavnom jeftiniji, iako je danas tržište audio opreme takvo da možete naći bilo šta po veoma pristupačnoj ceni.

Zbog svih ovih stvari koje smo naveli, preporučili bismo vam da se opredelite za dinamički mikrofon, osim u slučaju da imate akustički tretiran prostor u kojem ćete snimati vaše episode. Evo nekoliko primera dinamičkih mikrofona koji su najbolji za snimanje podcasta, poređani po relevantnosti: Shure SM7B, Electrovoice RE20, RODE Procaster, Shure SM58.

Ono što je bitno da naglasimo jeste da ne preporučujemo da kupujete USB mikrofone. Da ne ulazimo sad u detalje zašto, korišćenje ,,pravih” mikrofona u kombinaciji sa audio interfejsom uopšte nije komplikovano (kao što ćete i videti), što je glavni razlog zbog čega se ljudi uglavnom i opredeljuju za ovaj jednostavan tip mikrofona.

Ukoliko želite da naučite više o mikrofonima, kao i opremi koja je potrebna za njih, preporučujemo da poslušate naš podcast ovde.

2. Audio Interfejs

Druga ključna stvar koja vam je potrebna kada pokrećete svoj podcast jeste audio interfejs koji ćete koristiti za usnimavanje mikrofona u računar.  Audio interfejs je u suštini eksterna zvučna karta koja se povezuje uglavnom preko USB-a, Firewire-a ili PCI karte na kompjuter. Za podkasting je USB konekcija sasvim dovoljna, tako da ne morate da brinete o nekim drugim konekcijama. Audio interfejs, je dakle, jednostavno rečeno, hardver koji je zadužen za dovođenje i odvođenje zvuka u računar i iz računara. On takođe služi kao predpojačivač za mikrofone i poseduje ulaze kako za mikrofon i instrumente, tako i balansirane izlaze za profesionalne audio monitore i izlaz za slušalice, između ostalog.

Kada uzimate interfejs, veoma je bitno da dobro izračunate šta vam je potrebno, posebno ako pravite neki komplikovaniji set-up za snimanje. Pretpostavimo da ste početnik u podkasting svetu i da ćete snimati epizode u svojoj kući dok pričate sa gostima preko interneta. U tom slučaju ne treba vam simultano više od dva mikrofonska ulaza i dva ili četiri izlaza da povežete zvučnike ili audio monitore. Evo nekoliko primera odličnih audio interfejsa koje možete da koristite za vaše potrebe snimanja podcasta: Focusrite Scarlett 2i4 (2nd Gen), Steinberg UR242, PreSonus STUDIO 26 and Avid Mbox 4×4.Ukoliko želite da naučite više o audio interfejsima, kao i kako se koriste i za šta svi dugmići služe preporučujemo da poslušate drugu epizodu našeg podcasta.

3. DAW

Treća ključna stvar koja Vam je potrebna za pokretanje podcasta jeste program u koji ćete usnimavati vaš glas. Upravo je to DAW iliti Digital Audio Workstation i služi kao naziv za računarski softver koji je specijalno napravljen za snimanje, editing I post-produkciju audio materijala. Postoje razne vrste i neki su napravljeni specifično za rad sa MIDI instrumentima ili za mastering muzike, ali u suštini svaki DAW je sličan jer imaju sve osnovne funkcije koje su potrebne za snimanje i post produkciju audio fajlova. Iz toga razloga, kada naučite da radite sa jednim DAW programom, moći ćete da se snađete u svim ostalim. Shodno tome i nije toliko bitno koji program izaberete, dokle god odgovora vašim potrebama i finansijskim mogućnostima.

Programi koji mi preporučujemo – a koji su besplatni, su: Audacity za Windows operativni sistem (mada ima ga i za Apple iOS i Linux), koji je jednostavan i lak za korisćenje ili GarageBand koji dolazi pre-instaliran na svim Mac uređajima. Ako imate veći budžet i planirate malo ozbiljnije da se bavite audio produkcijom, možete se odlučiti da kupite jedan od sledećih softvera: Adobe Audition, Avid ProTools, Steinberg Cubase ili Reaper.

Ukoliko želite, pak, da naučite više o DAW softverima,  kako se koriste i osnovne funkcije, preporučujemo da poslušate treću epizodu našeg podcasta.

4. Distribucija

Četvrta ključna stvar koja je neophodna za pokretanje podcasta jeste način na koji ćete da distribuirate svoj podcast. Kao što smo  već rekli, podcasti su uglavnom dostupni preko streaming platformi. Ali takvi sajtovi uglavnom ne podržavaju direktan upload fajlova nego koriste RSS feed. RSS je internet feed koji služi da korisnici i aplikacije pristupaju periodičnim promenama na nekoj stranici i koristi se za distribuciju podcasta, između ostalog. Dakle, vama je potreban neki hosting koji će da čuva sve vaše fajlove i da za njih generiše RSS feed. To možete da uradite na vašoj veb stranici, ako vam je cilj da sadržaj podcasta bude na vašem domenu, ali morate da ugradite validan RSS Feed na toj stranici. Druga, I jednostavnija opcija, je da korisitite neke od spoljašnjih hosting usluga koje su vam dostupne. Njih, naravno, morate da platite, osim nekih koji pružaju besplatne pakete usluga. Evo par sajtova koji pružaju usluge hostinga za podcaste: Libsyn, Buzzsprout, Simplecast,  Soundcloud, Podbean…

Dole u tabeli možete videti sumirano koje su razlike izmedju ovih sajtova:

Libsyn Buzzssprout Simplecast Soundcloud Podbean

Cena

 (mesečno)

5$ 12$ 15$ 8.25$ 14$

 Storage 

(mesečno)

50mb 3 sata Neograničen Neograničen Neograničen
 Bandwidth Neograničen

20K download-a

mesečno

20K download-a

mesečno

Neograničen Neograničen
 Besplatni plan Ne Da Ne Da Da

 

To su ukratko 4 ključne stvari koje su vam neophodne za pokretanje podcasta. Ukoliko imate neke nedoumice ili sugestije oko tema koje bismo u budućnosti mogli da obradimo, pišite nam na info@nootkasound.online.

Hvala na pažnji!

© Nootka Sound 2020, sva prava zaštićena.